O medijaciji
Saznajte u nastavku šta je medijacija, ko je medijator, koji je pravni okvir medijacije i još mnoge druge informacije
Šta je medijacija?
Medijacija u terminološkom smislu predstavlja dobrovoljni pokušaj mirnog rešavanja spornog odnosa, problema, situacije, između međusobno suprotstavljenih strana, uz posredovanje trećeg stručnog lica Medijatora.
Medijacija (posredovanje) kao relativno novo zanimanje ima ogroman potencijal u perspektivi. U prilog tome ide praksa okolnih zemalja i zemalja članica EU koje započetu, odnosno pokušanu medijaciju imaju, kao uslov koji je neophodno ispuniti kako bi sudski postupak u opšte i započeo.
U srpsko zakonodavsto su 2019. godine stupile na snagu izmene i dopune” Zakona o sudskim taksama” po kojima će stranke u sporovima pred sudovima biti oslobođene plaćanja sudskih taksi , ako do zaključenja prvog ročišta za glavnu raspravu spor koji imaju reše POSREDOVANJEM (MEDIJACIJOM).
Ovo je samo jedna u nizu izmena koje će biti sprovedene u toku pristupnih pregovora za prijem u članstvo u EU, kao mera koje su neophodne da bi se rasteretilo preopterećeno domaće pravosuđe i ovo je samo jedna od najavljenih promena koja podstiče strane u sporu da tragaju za alternativnim rešenjem sukoba, ali i koja otvara mogunost i perspektivu da medijacija zaživi u praksi u punom smislu.
Medijacija kao višeslojna disciplina, od medijatora zahteva poznavanje psiholoških tehnika kojima stranke praktično navodi za mirno nalaženje rešenja, ali tako da im nikako ne sugeriše na koji način to da urade. Takođe neophodno je i poznavanje zakonske regulative iz oblasti posredovanja, kao i visoko etički pristup kojim opravdava poverenje koje mu je ukazano.
Ko je medijator?
Medijator, odnosno posrednik, je ovlašćeno lice za vođenje postupka medijacije.
Medijator nije sudija, nije arbitar i nema pravo da savetuje stranke.
Njegova uloga je da strankama pomogne da razumeju svoje interese i da strake zajednički pronađu adekvatno rešenje prihvatljivo za obe strane.
Medijator je nezavisan i nepristrasan. Ukoliko stranke u bilo kom trenuitku posumnjaju u njegovu nepistrasnost mogu da ga izuzmu iz postupka ili da prekinu medijaciju.
Ipak, ukoliko medijator smatra da postupak medijacije ne ide željenim tokom i da je necelishodan, isto može prekinuti medijaciju.
Medijator započinje postupak izlažući svoju „Uvodnu reč“. U „Uvodnoj reči“, on se predstavlja strankama, predstavlja postupak medijacije, daje stankama da potpisu Sporazim o medijaciji i potom daje njima reč da se predstave.
Nakon „Uvodne reči“, strane izlažu svoje viđenje spora po redosledu kako su se dogovorilie. Medijator mora da ih sluša i uvažava sa punom pažnjom i ima pravo da u tu svrhu vodi beleške koje su tajne.
Nakon završetka medijacije u dogovoru sa strankama može ih i uništiti. Takođe i stranke imaju pravo davode beleškei za njih važi isto pravilo. Izbor medijatora vrše stranke sporazumno.
Pravni okvir medijacije
Pravni okvir za primenu medijacije u Srbiji:
1. Zakon o posredovanju u rešavanju sporova (Službeni glasnik Republike Srbije, br.55/2014)
2. Pravilnik o izdavanju obnavljanju i oduzimanju dozvole za posredovanje i obrascu dozvole za posredovanje
3. Pravilnik o programu osnovne obuke posrednika(146/2014)
4. Pravilnik o vođenju registra posrednika
5. Pravilnik o bližim uslovima i postupku za izdavanje dozvole za sprovođenje osnovne i specijalizovane obuke posrednika i nadzoru nad sprovođenjem obuke
6. Pravilnik o obrascu uverenja o završenoj osnovnoj i specijalizovanoj obuci posrednika
7. Tarifa za medijaciju
8. Etički kodeks posrednika
Troškovi postupka
Prednosti medijacije su brzina, jer za jedan do dva sastanka medijacija po pravilu dovodi do rešenja, a ovaj proces je i daleko jefitiniji od sudskog.
Ministarstvo pravde usvojilo je Pravilnik o Tarifi o nagradama i naknadama u postupku posredovanja, koji je objavljen u Službenom glasniku RS, br. 35/2015, od 17.4.2015. godine.
Važno je naglasiti da strane imaju mogućnosti drugačijeg ugovaranja cene. Visina nagrade za jedan posrednički sastanak je određena prema tarifi. Važno je napomenuti da stranke dele troškove medijacije na jednake delove, osim ukoliko se drugačije ne dogovore!
Tarifa medijatora – procenjivi sporovi:
Visina nagrade za jedan posrednički sastanak je određena prema broju poena koji se dobijaju po prelasku graničnih vrednosti spora. Svaki poen iznosi 100 dinara.
Vrednost spora:
od 1 dinar do 100 000 dinara nagrada iznosi 75 poena, odnosno 7, 500 RSD.
od 100 001 dinar do 250 000 dinara nagrada iznosi 120 poena, odnosno 12 000 RSD.
od 250 001 dinar do 500 000 dinara nagrada iznosi 150 poena, odnosno 15 000 RSD.
od 500 001 dinar do 1 000 000 dinara nagrada iznosi 300 poena, odnosno 30 000 RSD.
od 1 000 001 dinar do 2 000 000 dinara nagrada iznosi 500 poena, odnosno 50 000 RSD.
od 2 000 001 dinar do 4 000 000 dinara nagrada iznosi 750 poena, odnosno 75 000 RSD.
od 4 000 001 dinar do 8 000 000 dinara nagrada iznosi 1 000 poena, odnosno 100 000 RSD.
od 8 000 001 dinar do 16 000 000 dinara nagrada iznosi 1 250 poena, odnosno 125 000 RSD.
Ako vrednost spora prelazi 16 000 000 dinara pored nagrade od 1250 poena obračunava se i nagrada od 10 poena na svakih započetih 100 000 dinara.
Tarifa medijatora – u neprocenjivim predmetima:
U sporovima zbog smetanja državine nagrada iznosi 75 poena, odnosno 7 500 RSD.
U sporovima o pravu službenosti nagrada iznosi 75 poena, odnosno 7 500 RSD.
U sporovima o stambenih odnosa nagrada iznosi 120 poena, odnosno 12 000 RSD.
U sporovima iz radnih odnosa, osim u procenjivim imovinskim zahtevima iz radnih odnosa 130 poena, odnosno 13 000 RSD
U sporovima o autorskim i srodnim pravima, o pravu na žig, model i o ostalim pravima intelektualne svojine, osim u procenjivim imovinskim zahtevima iz ovih odnosa, nagrada iznosi 150 poena, odnosno 15 000 RSD.
Razlike između sudskog spora i medijacije
Često postavljena pitanja
Na početku postupka medijacije, medijator se u uvodnoj reči predstavlja stranama u sporu i detaljno ih upoznaje sa ciljem medijacije, ulogom medijatora, pravilima i troškovima postupka. Takođe, strane se slobodno sporazumevaju o načinu sprovođenja medijacije upućivanjem na određena pravila postupka ili na drugi način. Ukoliko se saglase sa svime navedenim, strane zaključuju sporazum o pristupanju posredovanju.
Postupak se odvija kroz zajedničke sesije sa stranama. Zajedničke sesije se odvijaju kroz razgovor gde svaka od strana iznosi svoje viđenje sukoba ili problema a medijator ima ulogu da im omogući da se međusobno slušaju i razumeju, sve u cilju postizanja obostrano prihvatljivog rešenja.
Ukoliko proceni da je tako celishodnije, medijator može voditi odvojene sesije, u kom slučaju će, uz saglasnost jedne strane, njene predloge i stavove preneti drugoj strani. Strane mogu odustati od medijacije u bilo kojoj fazi postupka.
Takođe, postupak ce biti obustavljen i kada medijator proceni da dalje vođenje istog nije celishodno. Na kraju, postupak se uspešno okončava i zaključivanjem sporazuma o rešavanju spora posredovanjem.
Postupak medijacije je potpuno dobrovoljan te se može obustaviti izjavom jedne strane da odustaje oddaljeg sprovođenja postupka, osim ako u postupku posredovanja učestvuje više strana, koje nakonodustanka jedne od strana odluče da nastave postupak posredovanja. Strana koju je sud uputio napostupak medijacije, ili koja je predložila/prihvatila predlog da se sprovede postupak medijacije možeodustati i pre nego što počne sam postupak, iako je inicijalno odlučila/pristala da učestvuje u postupkumedijacije.
Svaka strana može odustati od daljeg učešća u postupku posredovanja u bilo kojoj fazi postupka.
Takođe strane ne moraju nužno postici dogovor odnosno sporazum u medijaciji. Ukoliko sestrane ne slože, medijator može nakon određenog vremena kontaktirati strane da bi utvrdio njihovestavove odnosno da bi procenio da li postoji mogućnost da se ipak nastavi postupak (da li je ipak došlo dopromene mišljenja). Ako se postupak medijacije sprovodi na osnovu uputa suda ili drugog organa,medijator je dužan da obaveštenje o načinu okončanja postupka posredovanja dostavi sudu ili drugomorganu.
Strane mogu pokrenuti postupak medijacije pre i u toku sudskog spora.
Kada je već postupak pokrenutmedijacija se može pokrenuti na dva načina: sudija može uputiti strane na medijaciju, ukoliko proceni dabi spor mogao biti podoban ili strane mogu saglasno da predlože medijaciju.
Pokretanjem postupkamedijacije počinje zastoj zastarelosti potraživanja u odnosu na zahtev povodom koga se provodi sudskipostupak i taj zastoj ne može trajati duže od 60 dana.
Ukoliko strane postignu sporazum u medijaciji, tajsporazum ima snagu vansudskog poravnanja. Strane ne moraju postići sporazum u medijaciji te se sudskipostupak nakon toga nastavlja.
Postupak medijacije se može pokrenuti i u toku postupka po pravnim lekovima i u toku izvršnog postupka.
Postupak medijacije je neformalan. Strane mogu odustati od pokrenutog postupka medijacije.
Medijator takođe, može prekinuti postupak ukoliko utvrdi da spor između strana nije moguće rešiti samim postupkom medijacije, odnosno da dalje vođenje postupka nije celishodno.
Ukoliko strane postignu dogovor potpisuju sporazum o rešavanju spora posredovanjem. Taj sporazum potpisuju obe strane i medijator. Sporazum ima snagu vansudskog poravnanja, a strane ga mogu overiti kod javnog beležnika. Moguće je da strane u sporazumu postignu dogovor samo oko određenih činjeničnih stvari.
O pitanjima o kojima su strane postigle sporazum takođe se sastavlja sporazum o delimičnom rešenju spora posredovanjem. Ukoliko se postupak medijacije sprovodi na osnovu uputa suda ili drugog organa, medijator je dužan da obavesti sud ili drugi organ o ishodu postupka medijacije.
Sadržinu sporazuma o rešavanju spora putem posredovanja određuju same strane u postupku. Sporazum, kao što je rečeno može biti postignut o svim pitanjima koja su sporna između strana, a može biti postignut samo o određenim pitanjima u kojima su se strane saglasile. Takođe, ako strane ne postignu saglasnost o pravnim pitanjima, mogu potpisati sporazum samo o činjeničnim pitanjima.
U svakom slučaju, sporazum se sačinjava u pisanoj formi, potpisuju ga strane u sporu, medijator kao i punomoćnici strana, ukoliko su učestvovali u postupku medijacije.
Sporazum o rešavanju spora putem posredovanja ima snagu vansudskog poravnanja.
Sporazum ima snagu izvršne isprave ukoliko sadrži klauzulu izvršnosti – izjavu dužnika da pristaje da poverilac (druga strana u medijaciji) može pokrenuti postupak prinudnog izvršenja nakon dospelosti potraživanja. Drugi uslov je da potpisi strana i medijatora moraju biti overeni od strane javnog beležnika (notara).